U 2016. godini Srbija je napravila veliki iskorak povećanjem izvoza svežeg paradajza za 55,2%. Vrednost izvoza povećana je sa 3,1 na 4,8 miliona evra. Paradajz iz Srbije najviše se plasira u Crnu Goru, Rusiju, Grčku i BiH. Najveći doprinos rastu izvoza u 2016. godini dala je Grčka jer je izvoz povećan za 525 hiljada evra.
Uprkos rastu izvoza svežeg paradajza povećan je i uvoz, sa 14,2 na 14,6 miliona evra. Deficit u trgovini paradajzom smanjen je sa 11,1 na 9,8 miliona evra. Uvoz paradajza spada u proizvode gde se besmisleno troši novac na uvozne proizvode jer se u Srbiji može proizvoditi u neograničenim količinama, ali je problem pristup trgovini koja se ukrupnila i koja ne vodi mnogo računa o domaćoj proizvodnji (što je bio nekada slučaj, kada je skoro svaka opština imala svoje trgovinsko preduzeće sa lancem prodavnica). Kumulativna vrednost deficita u trgovini svežim paradajzom iznosila je 109 miliona evra od 2007. godine, pa kada se to uporedi sa cenom sistema za navodnjavanje, plastenika, protivgradne zaštite, izgleda kao pristojna svota novca.
Novinu u uvozu paradajza (kao i kod krastavaca) predstavlja činjenica da Makedonija BJR od 2015. godine više nije glavni snabdevač srpskog tržišta, jer je te godine postala Albanija, da bi već u 2016 godini imala za 70% veću vrednost od Makedonije BJR. Stiže svež paradajz u Srbiju i iz Grčke, Italije, Turske…
Svetsko tržište svežeg paradajza vredelo je u 2015 godini 7,5 milijardi evra, a glavni izvoznici bili su Meksiko, Holandija i Španija. Srbija je bila tek na 52 mestu i ispred nje su bili, od zemalja iz okruženja: Albanija, Makedonija BJR, Mađarska i Hrvatska.
I tako, napravljen je veliki relativni porast izvoza, ali će biti potrebno još puno godina da se pređe u suficit u trgovini svežim paradajzom.
