U Srbiju se sve više uvoze meso i mesne prerađevine kojima se bliži istek roka trajanja, potvrđeno je ”Blicu“ u Veterinarskoj inspekciji. Problem je što je to nemoguće sprečiti, jer meso koje stiže iz inostranstva nije neispravno, već samo lošijeg kvaliteta.
Pored toga, na naše tržište se u sve većem obimu ilegalno uvozi meso kome je istekao rok trajanja, sadrži GMO ili povećan nivo hormona, a koje, po pravilu, završava kao ponuda na pijacama i kioscima brze hrane.
Osnovni razlog što proizvođači pribegavaju uvozu mesa kome ističe rok je taj što je ono jeftinije, ali mi nemamo mehanizme da toj pojavi stanemo na put – tvrdi izvor iz Veterinarske inspekcije.
U Srbiju je, prema podacima Uprave carina, od 1. januara do 20. novembra zvanično uvezeno oko 14.000 tona svih vrsta mesa. Skoro sve te količine su, kako navode u ovoj instituciji, zapravo smrznuto svinjsko meso i smrznuta piletina. Prerađevina je u pomenutom periodu uvezeno nešto manje, oko 10.000 tona.
Na listi najvećih zvaničnih uvoznika mesa i prerađevina prednjači „Neoplanta”, zatim slede „Silbo”, „Juhor”, DIS i „Trlić”. Nepoznate su, međutim, tačne količine mesa koje u Srbiju stižu ilegalnim tokovima, uglavnom preko Kosova, pri čemu se to meso ponajviše uvozi iz Argentine i Brazila.
Živojin Jovanović, vlasnik Mesne industrije Trlić, objašnjava za „Blic“ da mu se više isplati da uveze kilogram svežeg mesa nego da ga kupi kod srpskog seljaka.
– Čak i kada platim carinu, prelevmane i troškove prevoza, više mi se isplati da uvezem meso iz bilo koje evropske zemlje nego da ga kupim od domaćeg seljaka. Ali nikako ne stoji to da kupujem meso kome se bliži istek roka trajanja jer ono prolazi sve moguće kontrole – tvrdi Jovanović.
Svi proizvođači koje je „Blic“ kontaktirao ističu da su primorani da uvoze meso jer na domaćem tržištu ima sve manje sirovina za proizvodnju zbog osipanja stočnog fonda.
– „Juhor” nabavlja meso na domaćem tržištu, ali budući da je ovde izrazito mali stočni fond, nemamo izbora, pa deo sirovina kupujemo u inostranstvu, ali isključivo iz zemalja EU u kojima se primenjuju najsavremeniji higijensko-sanitarni standardi – objašnjava za „Blic“ Branislava Milunov iz „Delta holdinga“ u čijem je sastavu „Juhor“.
Branislava Milunov tvrdi da je čak nemoguće da ovaj proizvođač koristi meso kome se bliži istek roka trajanja, jer osim kontrole državnih organa, fabrika sprovodi i internu kontrolu u laboratoriji u skladu sa propisanim procedurama.
Istog su stava i u „Neoplanti”, gde kažu da i prema propisima Srbije ne bi bilo moguće uvesti sirovinu kojoj se bliži istek roka trajanja. Uvoze, kako tvrde, isključivo smrznuto sveže meso visokog kvaliteta.
– Svinjsko meso je starosti do dva meseca od datuma proizvodnje, a živinsko meso do sedam dana – kažu za „Blic” u „Neoplanti“. U ovoj kompaniji dodaju i da sirovine nabavljaju isključivo od proverenih i renomiranih proizvođača koji se nalaze u prvih pet u Evropi.
Najveći uvoznici mesa i prerađevina naime navode da uvoze meso ekstra klase iz Holandije, Austrije, Nemačke, Španije, Francuske, Mađarske. Podaci Uprave carina, međutim, pokazuju da je ove godine najviše prerađevina uvezeno iz Makedonije, zatim Italije, potom Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
S druge strane, poznati su kanali kojima putuju ilegalni tovari mesa. To su, pre svega, putevi uz administrativnu liniju sa Kosovom, gde meso iz Amerike, Brazila, Argentine i Turske ulazi i pronalazi put do kupaca širom Srbije. Poznato je da u mnogim mesarama i kioscima brze hrane završava piletina, a pre svega pilići bataci iz Južne Amerike. U Inspekciji, koja povremeno preseče ove kanale, kažu da je ta piletina puna hormona čija je upotreba dozvoljena na američkom, ali ne i na evropskom kontinentu, Ona dolazi i preko crnogorskih luka, kao i govedina iz Brazila i Argentine koje dozvoljavaju upotrebu GMO stočne hrane.
Blic