Biološka raznolikost na poljoprivrednom zemljištu i dalje se smanjuje uprkos ciljanim merama u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU, poručuje Evropski revizorski sud
Evropski revizorski sud, objavio je 5. juna tematski izvještaj u kom analizira uticaj Zajedničke poljoprivredne politike EU u očuvanju i povećanju biološke raznolikosti, u okviru ciljeva strategije EU o biološkoj raznolikosti do 2020.
U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) o stanju životne sredine za 2019. utvrđeno je da će intenziviranje poljoprivrede i dalje biti jedan od glavnih uzroka gubitka biološke raznolikosti i narušavanja ekosistema u Evropi. U mnogim područjima Evrope intenziviranje poljoprivrede preobrazilo je nekad raznovrsne pejzaže prepune malih polja i staništa u jednoličan, nesaglediv teren kojim se upravlja pomoću velikih mašina i bitno smanjene radne snage. To je dovelo do smanjenja količine i raznolikosti prirodne vegetacije, a time i životinjskih vrsta, navodi se u najnovijem tematskom izveštaju Evropskog revizorskog suda, o biološkoj raznolikosti na poljoprivrednim zemljištima i uticaju Zajedničke poljoprivredne politike EU u tom kontekstu.
Milijarde evra – bez efekata
Populacije poljskih ptica smatraju se dobrim pokazateljem promena u biološkoj raznolikosti na poljoprivrednim zemljištima jer ptice imaju bitnu ulogu u prehrambenom lancu i rasprostranjene su u brojnim raznolikim staništima. Najnoviji objedinjeni indeks za populacije ptica pokazuje da se od 1990. smanjio broj ptičjih vrsta, a najveća je promena zabilježena na indeksu za poljske ptice u EU, prema kojem su se populacije 39 vrsta široko rasprostranjenih na poljoprivrednim zemljištima smanjile za 34 procenata.
Ukupan broj za 17 uobičajenih vrsta leptira, koji su reprezentativni za mnoge druge insekte, rasprostranjeni u nizu staništa i brzo reaguju na promene stanja životne sredine, od 1990. se smanjio za 39 odsto.
Evropska komisija je 2011. godine donela strategiju o biološkoj raznolikosti, i to u cilju zaustavljanja gubitka biološke raznolikosti i narušavanja ekosistema do 2020. te njihove obnove u najvećoj mogućoj meri. Posebno se obavezala na povećanje doprinosa poljoprivrede i šumarstva očuvanju i povećanju biološke raznolikosti. To je učinila u kontekstu međunarodne obaveze prema tom cilju koja proizlazi iz ratifikacije Konvencije Ujedinjenih naroda o biološkoj raznolikosti u svim državama članicama EU-a i samoj Uniji.
Komisija je u periodu 2014. – 2020. za biološku raznolikost izdvojila 8,1 % budžeta EU (86 milijardi evra). Ali, efekti izostaju.
Komisija je u martu 2020. objavila evaluacijski izveštaj o efektu ZPP-a na staništa, pejzaže i biološku raznolikost, u kome je iznesen zaključak da države članice nisu dovoljno iskoristile raspoložive instrumente ZPP-a da se zaštite poluprirodna područja, posebno travnjaci. Oblik i finansiranje poljoprivredno-okolišno-klimatskih mera, kojima se pruža podrška poljoprivrednim imanjima s intenzivnim uzgojem, nisu bili dovoljno privlačni da dovedu do potrebnih promena u načinu upravljanja u svrhu povećanja uspešnosti u pogledu biološke raznolikosti.
Niz ozbiljnih propusta
Evropski revizorski sud pristupio je ovoj reviziji, sa namerom da proceni ulogu zajedničke poljoprivredne politike EU u očuvanju i povećanju biološke raznolikosti u okviru ciljeva strategije EU o biološkoj raznolikosti do 2020. Sud je odabrao ovu temu zbog visoke stope gubitka biološke raznolikosti u Evropi, velike uloge poljoprivrede u tom gubitku, velikog udela ZPP-a u budžetu EU i negativnih ocena provođenja strategije u EU, posebno cilja za poljoprivredu.
Glavno revizijsko pitanje glasilo je: Je li ZPP pozitivno doprineo očuvanju i povećanju biološke raznolikosti, odnosno da li je, u ovom kontekstu ostvaren merljiv napredak?.
U najkraćem, odgovor je negativan.
Sud je utvrdio da ni evaluacija koju je provela Komisija ni revizija koju je obavio Sud nisu otkrile da je ostvaren ikakav napredak. Štaviše, dostupni podaci o biološkoj raznolikosti na poljoprivrednim zemljištima u EU nedvosmisleno pokazuju da je u posljednjih nekoliko decenija došlo do njenog smanjenja.
Sud dalje zaključuje da ciljevi za poljoprivredu i mere u okviru strategije EU o biološkoj raznolikosti nisu merljivi, što otežava procenu uspešnosti. Kao i da je Komisijino praćenje rashoda u okviru ZPP-a za biološku raznolikost nepouzdano. Komisija svake godine prati koliko budžetskih sredstva izdvaja za biološku raznolikost, ali nema ciljnu vrednost u tom pogledu, konstatuje Sud, i precenjuje iznos sredstava koji izdvaja za biološku raznolikost.
Sud je utvrdio i nedostatak usklađenosti različitih politika i strategija EU, zbog čega, među ostalim, ne nude rešenje za smanjenje genetske raznolikosti useva i domaćih životinja u EU, koja se stalno smanjuje.
Takođe, sve veća ujednačenost sistema proizvodnje hrane i nedovoljno raznovrsna prehrana ljudi doprinele su ne samo smanjenju biološke raznolikosti nego i drugim neželjenim posledicama. Umanjeni genetski resursi znače manje prirodne otpornosti na štetočine, bolesti i ozbiljne promene u životnoj sredini.
