Pregovori o budžetu EU za period 2028–2034. otvaraju novo pitanje budućnosti Zajedničke poljoprivredne politike: direktna plaćanja poljoprivrednicima ostaju zaštićena, ali se za niz drugih mera najavljuje veće učešće država članica
Pregovori o novom budžetu Evropske unije za period 2028–2034. godine nastavljaju se u Briselu, a jedna od najvažnijih tema ponovo je reforma Zajedničke poljoprivredne politike. ZPP je tradicionalno zauzimala najveći deo evropskog budžeta, ali se sada otvara pitanje da li će svi oblici podrške poljoprivredi zadržati isti nivo evropskog finansiranja.
Evropska komisija je, za sada, garantovala sredstva za direktna plaćanja poljoprivrednicima, u ukupnom iznosu od 302 milijarde evra. Međutim, isti nivo sigurnosti nije predviđen za druge mere, među kojima su podrška eko-šemama, pomoć organizacijama proizvođača voća i povrća, kao i ulaganja u modernizaciju, ruralni razvoj i smenu generacija na gazdinstvima.
Predlog Komisije podrazumeva da države članice ubuduće u većoj meri sufinansiraju mere koje Jedinstveni fond EU ne bi pokrivao u celosti. To je izazvalo zabrinutost među delom evropskih političara i organizacija, jer bi takav model mogao da dovede do većih razlika između zemalja, u zavisnosti od njihovih nacionalnih budžeta i političkih prioriteta.
Na konferenciji „40 godina Španije u EU: razumeti ZPP da bi se razumela Evropa“, održanoj u Madridu u organizaciji Por Otra PAC, zamenik šefa Jedinice za održivost životne sredine Evropske komisije Gregorio Davila ocenio je da je ZPP jedina politika koja uspeva da zadrži budžet za direktnu pomoć poljoprivredi.
„Ostale mere ruralnog razvoja, saradnje i obuka nisu na tom nivou, zbog čega će biti potrebno veće sufinansiranje država članica“, poručio je Davila.
Strah od renacionalizacije ZPP-a
Do sada su nacionalne i regionalne administracije država članica uglavnom sufinansirale program LEADER, namenjen razvoju ruralnih područja. Međutim, novi pristup mogao bi da se proširi na znatno veći broj mera, uključujući investicije u modernizaciju i podršku mladim poljoprivrednicima.
Poslanica Evropskog parlamenta Ester Erans upozorila je da bi zaštitu koju imaju direktna plaćanja trebalo proširiti i na druge oblike podrške.
„Neophodno je zaštititi i mere kao što su investicije u modernizaciju ili smena generacija. Postoji rizik od renacionalizacije ZPP-a, čime se otvara prostor za nelojalnu konkurenciju među državama članicama“, ocenila je Erans.
Takav scenario posebno zabrinjava zemlje i sektore koji u velikoj meri zavise od evropskog finansiranja. U Španiji se najviše pažnje posvećuje sektoru voća i povrća, jednom od najjačih segmenata tamošnje poljoprivrede, koji je 2025. godine ostvario izvoz vredan 7,293 milijarde evra.
Bivša poslanica PSOE-a u Evropskom parlamentu Klara Agilera zatražila je da se finansiranje organizacija proizvođača voća i povrća zadrži u okviru evropskog budžeta.
„Ne možemo se oslanjati na sufinansiranje. Podrška organizacijama proizvođača voća i povrća mora ostati deo evropskog finansiranja“, poručila je Agilera.
Eko-šeme i hrana kao strateško pitanje
Pored sektorske podrške, organizacije za zaštitu životne sredine insistiraju da i sredstva namenjena eko-šemama ostanu zaštićena. Rukovoditeljka Programa za hranu u WWF Španija, Selsa Peiteado, ocenila je da bi agroekološke mere morale biti deo „zaštićenog“ iznosa, jer od njih zavise održivost proizvodnje, zaštita zemljišta i prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama.
Učesnici skupa ukazali su i da se u vreme geopolitičke, klimatske i ekonomske neizvesnosti poljoprivreda i hrana sve više posmatraju kao pitanje strateške autonomije Evropske unije. Prema njihovoj oceni, prehrambena bezbednost mora imati mesto među ključnim prioritetima EU, zajedno sa odbranom, tehnologijom i konkurentnošću.
Rasprava o budućem budžetu ZPP-a zato neće biti samo tehničko pitanje raspodele sredstava, već i politička odluka o tome kakvu poljoprivredu Evropa želi posle 2028. godine — i da li će podrška ostati zajednička evropska politika ili će sve više zavisiti od mogućnosti pojedinačnih država članica.
