Zadružni savezi i zadrugari ne dele mišljenje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), da je usvajanjem Zakona o zadrugama pre više od dvadeset godina, tačnije 1996. godine, omogućeno ”vraćanje“ zadružne imovine licima koja nemaju nikakve veze sa tim zadrugama, niti su u bilo kakvoj vezi sa bivšim članovima tih zadruga
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) pokrenula je inicijativu za analizu primene članova 95 i 96 Zakona o zadrugama, koji su prestali da važe, sa ciljem da se izradi pravno tumačenje ovih normi i njihove primene ”imajući u vidu štetu koju društvo trpi zbog blokade odnosno višegodišnje nemogućnosti da se na jedinstven i dosledan način efikasno reše imovinskopravni sporovi, u vezi sa zemljištem koje potražuju novoosnovane zadruge”. Kao problem, navode ove članove zakona za koje kažu da su nejasni i neprecizni, te da izazivaju kontradiktorna tumačenja i primenu u pogledu toga ko može biti podnosilac zahteva, tako i u pogledu toga koja imovina može biti predmet vraćanja.
Međutim, kako se navodi u saopštenju Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, ne kaže se šta je nejasno i neprecizno.
Član 95. Zakona o zadrugama glasi:
”Imovina koja je bila u vlasništvu zadruga i zadružnih saveza, odnosno saveza zadruga, posle 1. jula 1953. godine, a koja je organizacionim odnosno statusnim promenama ili na drugi način preneta bez naknade drugim korisnicima koji nisu zadruge ili zadružni savezi, biće vraćena zadruzi iste vrste čija je imovina bila , odnosno zadružnom savezu , koji vrši funkciju zadružnih saveza čija je imovina bila , a ako nje nema onda zadruzi iste vrste koja posluje na području na kome je poslovala zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povraćaj traži, odnosno zadružnom savezu koji vrši funkciju zadružnog saveza odnosno saveza zadruga čija je imovina bila”.
Član 96. Zakona o zadrugama glasi:
”Zadruga, odnosno zadružni savez iz prethodnog člana (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), podnosi zahtev za vraćanje imovine pravnom licu kome je imovina preneta bez naknade, odnosno njegovom pravnom sledbeniku (u daljem tekstu: obveznik vraćanja imovine).
U slučaju da se u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, ne postigne sporazum o vraćanju imovine , podnosilac zahteva može u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno od dana formiranja novoosnovane zadruge , pokrenuti upravni postupak pred nadležnim opštinskim organom. Protiv prvostepenog rešenja u upravnom postupku može se podneti žalba. Protiv drugostepenog rešenja u upravnom postupku može se voditi upravni spor.
Inače, autentično ili interpretaciono tumačenje je kad zakonodavac sam tumači svoje norme i sudsko tumačenje. Sudsko tumačenje ima važnu ulogu jer je sud taj koji daje konačno tumačenje pravne norme i daje smisao pravnim normama. Postoji nekoliko sredstava tumačenja norme i to su : jezičko tumačenje, logičko tumačenje, istorijsko tumačenje , sistematsko tumačenje i ciljno (teleološko) tumačenje norme.
Jezičko tumačenje je najvažnije tumačenje, jer je vezano za jezički tekst norme i norma se tumači po pravilima jezika, interpunkcijskih znakova. Jezičko tumačenje predstavlja utvrđivanje znčenja (sadržaja) norme upotrebom pravila jezika koja su standardizovana i kodifikovana u nauci o jeziku.
Zadružni savezi i zadrugari ne dele NALED-ovo mišljenje da je usvajanjem Zakona o zadrugama pre više od dvadeset godina, tačnije 1996. godine, omogućeno ”vraćanje“ zadružne imovine licima koja nemaju nikakve veze sa tim zadrugama, niti su u bilo kakvoj vezi sa bivšim članovima tih zadruga. Kako dodaju, u većini slučajeva zadrugari su nastavljali da koriste imovinu koju su stekli njihovi pravni predhodnici.
Osim toga, prema članu 1 .stav 2. Zakona o pretvaranju društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine (”Službeni glasnik RS“42 i 54/96), poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini koje je pravno lice steklo na osnovu pravnog posla kao sredstvo za proizvodnju, bilo je društveni kapital tog preduzeća.
Stav predlagača je da je imovina obvezniku vraćanja preneta bez naknade, odnosno besteretnim putem, pa u slučaju kada se u momentu donošenja odluke organa uprave zahtev odnosi na imovinu koja je samostalno ili kao deo kapitala pravnog lica bila predmet privatizacije, ovaj zakonski uslov nije ispunjen, jer se u ovim slučajevima smatra da je imovina stečena uz naknadu što predstavlja potpuno pogrešno tumačenje Zakona o zadrugama, s obzirom da se izraz ”bez naknade “ odnosi isključivo na prenos imovine zadruga bez naknade društvenim preduzećima u momentu njihovog pripajanja preduzećima, a ne privredna društva – kupce u procesu privatizacije.
Ne postoji zakonski osnov po kojem bi preduzeća koja su privatizovana u skladu sa propisima o privatizaciji mogla biti oslobođena vraćanja imovine zadrugarima, odnosno izvršen proces privatizacije ne može biti osnov za prestanak obaveze povraćaja imovine za koju se u skladu sa ranijim Zakonom o zadrugama vode postupci za povraćaj imovine. Zbog svega navedenog nema mesta tumačenjima koji bi doveli do izmena Zakona o zadrugama, naročito u članovima koji se odnose na vraćanje imovine, navodi se u saopštenju predstavnika zadružnih saveza.
Međutim, predlagači navode suprotno:
”Član 95. Zakona treba razumeti tako da se zahtev može usvojiti samo ako su kumulativnoispunjeni sledeći uslovi :1. da je podnosilac zahteva aktivno legitimisan za podnosenje zahteva što znači da podnosilac zahteva moze biti:a) zadruga, odnosno zadruzni savez u čijem vlasnistvu je ta imovina bilab) ako nema lica iz tačke a) onda podnosilac zahteva moze biti i druga zadruga,odnosno zadruzni savez iste vrste, ako dokaže da:1) u momentu podnosenja zahteva posluje u delatnosti karakterističnoj za zadruge iste vrste, jer član 95. Zakona kao uslov za aktivnu legitimaciju postavlja ,,poslovanje“, a ,,poslovanje” podrazumeva da je obavljanje delatnosti otpočelo pre podnosenja zahteva, te da poslovanje traje u toku upravnog postupka i da je dokazivo kroz poslovnu i finansijsku dokumentaciju podnosioca zahteva i u momentu podnošenja zahteva posluje na području na kome zadruga koja je bila vlasnik imovine čiji se povraćaj traži, što je dokazivo kroz poslovnu dokumentaciju, ugovore o zakupu poljoprivrednog zemljista i sl.).2. da imovina koja se potrazuje može biti predmet vracanja, a to je imovina koja je:a) bila u vlasništvu zadruge ili zadružnog saveza, po osnovu unosa od strane zadrugara; ib) posle 1. jula 1953. godine nije vraćena zadrugarima (sopstvenicima) po osnovu prava zadrugara da zahtevaju istupanje iz zadruge;3. da je imovina obvezniku vraćanja preneta bez naknade, odnosno besteretnim putem, pa u slučaju kada se u momentu donosenja odluke organa uprave zahtev odnosi na imovinu koja je samostalno ili kao deo kapitala pravnog lica bila predmet privatizacije, ovaj zakonski uslov nije ispunjen, jer se u ovim slučajevima ima smatrati da je imovina stečena u svojinu teretnim pravnim poslom, odnosno uz naknadu.“
Kako se dodaje u saopštenju ZSS-a i ZSV-a, predloženo rešenje u suprotnosti je sa relevantnim pravnim okvirom i pre svega sa Ustavom, jer zakoni ne mogu imati povratno (retroaktivno) dejstvo, već mogu imati samo pojedine odredbe zakona, ako to nalaže opšti interes, utvrđen pri donošenju zakona, što ovde nije slučaj. Takođe, došlo bi do povrede instituta o vremenskom važenju zakona, jer zakon najčešće prestaje da važi donošenjem novog zakona, koji uređuje tu oblast. Zakon prestaje da važi (pojedine odredbe zakona) i na osnovu odluke Ustavnog suda. Takođe, zakon prestaje da važi i istekom vremena na koje je donet. Ako uređuje samo određenu situaciju , odnose ili aktivnosti koji se više ne ponavljaju, zakon može prestati i njihovim izvršenjem (npr. Zakon o komasaciji i sl.).
”Ako predlagači žele izmene i dopune propisa, imaju na raspolaganju amandmane. Smatramo da predlagači navodnim tumačenjem odredaba koje su jasne i kojima nije potrebno tumačenje, pokušavaju da uvedu nove prepreke i nemoguće uslove za zadruge i zadrugare u postupku vraćanja imovine, što takođe rade i Službe za katastar nepokretnosti, pa od 2015. godine nemamo niti jedno pozitivno i pravnosnažno rešenje iz Katastra. Takvim postupanjem koje je isključivo u interesu države, teže se povređuju interesi zadruga i zadrugara i to predstavlja zloupotrebu prava”, navodi se u zajeničkom saopštenju Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine.
agronews