Izvoz junetine u Tursku, koji je široko najavljivan prošle godine, poslednjih meseci je zastao, ali zvaničnici uveravaju da će ugovor biti produžen pri čemu će se uvećati i kvota sa sadašnjih 5.000 na 7.000 tona. Stočari su, međutim, sumnjičavi
Stočari ističu da je reč o skupoj proizvodnji pri čemu najbolju cenu dostiže junad između 400 i 500 kilograma. Zato svaki zastoj produžava proizvodni ciklus, grla dobijaju na težini što umanjuje njihovu izvoznu cenu.
Navode da je meso iz Srbije, posebno na turskom tržištu cenjeno zbog kvaliteta i jer se u ishrani ne koristi GMO, pa je prethodni aranžman predviđao cenu od 5,4 evra za kilogram, znatno iznad onoga što su dobijali konkurentski farmeri iz Poljske i drugih evropskih zemalja.
Takav odnos turskih trgovaca trebalo bi da je garancija za nastavak posla, ali domaći farmeri strahuju da je u sve ”prste umešao“ izvoznički lobi. ”Turci su prestali da uvoze zbog prevara, bilo je proizvođača koji su poturali goveđe meso umesto junetine, ili onih koji nisu poštovali zahtevani verski obred pred klanje, pa ni prošlogodišnja kvota nije ispunjena. Takve stvari dešavale su se već sa izvozom voća u Rusiju, govedine u Kinu gde su umesto sušenog mesa otišle suve kosti pa je ta država obustavila aranžman. Kao da neko hoće da uništi proizvodnju u Srbiji kako bi otvorio tržište za uvoz iz Evropske unije”, tvrdi Zlatan Đurić, predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović negira optužbe da je kvalitet mesa iz Srbije bio problematičan. ”Na liniji klanja uvek su dva inspektora iz Turske. Sve i kada bi neko hteo da poturi meso lošijeg kvaliteta, to je nemoguće. Doduše, pitajte tursku stranu”, kaže on i naglašava da će izvoz u Tursku biti nastavljen.
”Bilo bi dobro da se kaže šta se zaista desilo pa je izvoz zastao, pominje se da je sve stalo zbog izbora u Turskoj, ali čuju se i drugi razlozi. Mislim i da bi država morala opreznije i temeljitije da sklapa slične aranžmane, da ne ugovara veće količine nego što realno mogu da se proizvedu. Bilo je primera ranijih godina da su najavljivane silne hiljade tona koje traže strani partneri, ali treba imati u vidu da je naš stočni fond sa oko 800.000 grla sada znatno skromniji nego pre dve-tri decenije kada smo raspolagali sa dva miliona goveda, što je obezbeđivalo izvoz od 20.000 do 30.000 tona”, kaže za Danas agroekonomista Milan Prostran.
